Излазак (2. Мој) 15

1 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа: „Господу ћу запевати, јер се силно прославио, коња и коњаника у море је свалио. 2 Господ је моја сила и песма, он ми је спасење. Он је мој Бог, славићу Бога оца свога, њега ћу ја узвисивати. 3 Господ је ратник, Господ му је име. 4 Кола је фараонова и војску његову у море сручио, челници се војни у мору Црвеном подавили. Тама их је прекрила, 5 у дубине су морске као камен потонули. 6 Десница се твоја, Господе, прославила силом, десница је твоја, Господе, затрла душмана. 7 Величанством своје славе оборио си оне што се против тебе буне, свој гнев си као огањ послао, прождро их је као сламу. 8 На дах твојих ноздрва сабраше се воде, стихије се морске као зид усправише, у срцу мора бездан се морски у тло чврсто претвори. 9 Душманин рече: ‘Гонићу их, ухватити, плен свој поделити, заситићу њима своју душу; свој ћу мач исукати и силом их поробити.’ 10 На дах твојих уста море их је прекрило, потонуше као олово у моћним водама. 11 Ко је као ти, Господе, међу боговима? Ко је као ти, величанствен у светости, страшан у слави, творац чудеса? 12 Испружио си своју десницу и земља их је прогутала. 13 Својом милошћу ти си извео народ, њега си ти откупио, снагом си га својом повео к стану своје светости. 14 Чуће то народи, од страха задрхтаће, страва обузеће житеље филистејске. 15 Смели су се владари едомски, застрепели кнезови моавски, клонули су сви житељи Ханана. 16 Ужас и страх њих је обузео, мишицом си их својом моћном занемео, скаменио, док твој народ, Господе, не прође, док народ, који си ти стекао, не прође. 17 Довешћеш их и засадити на гори која теби припада, на месту које ти, о, Господе, боравиштем својим учини, Светилиштем, Господе, што га твоје руке утемељише. 18 Господ ће царевати у веке векова." 19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала: „Запевајте Господу јер се силно прославио, коња и коњаника у море је свалио." 22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара . 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?" 25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка. Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар." 27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.