Књига о Јову 30

1 А сад ми се смеју млађи од мене, они чије очеве нисам хтео ни са псима стада свога! 2 А и шта бих са њихових руку снагом? Усахла је та снага у њима. 3 Спарушени су од беде и глади, ти што глођу штагод по пустари, у сумраку, по рушевинама и развалинама. 4 Они чупају слез по честарима и корен смреке себи за храну. 5 Отерани су из друштва, људи на њих вичу као на лопова. 6 Ено их у јаругама потока, коначе по јамама у земљи и по камењарима. 7 Запомажу међу грмљем, скупљају се у копривама. 8 Синови су безумника, сој безимених из земље протераних. 9 А сад сам им песма ругалица, постао сам прича за њих! 10 Гаде ме се, стоје издалека, не либе се да ме у лице пљуну. 11 Јер Бог је развезао мог шатора уже, ударио ме је, а људи се на мене разуларише. 12 Мени с десна диже се младалачка руља, терају ме да бежим, против мене насипају бедеме пропасти. 13 Руше ми путеве, успешно ме разарају и за то им помоћ није потребна. 14 Навиру ко кроз широк процеп, наваљују преко развалина. 15 Ненадане страхоте пале су на мене, попут ветра разгоне ми достојанство, а моје спасење нестаде ко облак. 16 Сад се душа моја разлила у мени, јер су ме сустигли дани јада. 17 Кости моје ноћ пробада у мени, болови ме глођу без престанка. 18 Одора се моја изобличила од силе велике, сапела ме као крагна од тунике моје. 19 Он ме је у блато бацио, сад сам налик праху и пепелу. 20 За помоћ ја теби вапим, ал’ се не одазиваш; а када сам стао, на мене си пажњу обратио. 21 У крвника мога си се претворио, силом руке своје си ме спопао. 22 Винуо си ме да ветар зајашем, растапаш ме у олуји. 23 Јер ја знам да ме у смрт одводиш, у кућу састанка свих који су живи. 24 Али нико не пружа руку своју руини, макар да за помоћ вапи у пропасти својој. 25 Зар ја нисам заплакао ради невољника? Зар ми душа зајецала није ради убогога? 26 Али кад сам чекао на добро, зло је дошло; када сам се понадао светлу, пристигла је тама. 27 Утроба је моја устрептала и није се примирила, дани патње су ме задесили. 28 Поцрнео ходам, али не од сунца; устајем у збору и вичем за помоћ. 29 Збратимљен сам са шакалима, пријатељ сам нојевима. 30 Поцрнела кожа је на мени, од грознице цвокоћу ми кости. 31 Моја лира сад је за кукњаву, а свирала моја за плач нарикача.