Књига о Јову 8

1 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима: 2 „Докле ћеш о томе да причаш и докле ће речи твојих уста бити вихор? 3 Зар Бог изврће правду? Изврће ли Свемоћни праведност? 4 Ако су му твоја деца сагрешила, он их је препустио њиховим гресима! 5 Али ако потражиш Бога и Свемоћнога преклињеш за милост; 6 ако будеш чист и праведан, он ће бдети над тобом и обновиће твоје праведно боравиште. 7 Незнатни су били почеци твоји, а будућност твоја процветаће силно. 8 Хајде, питај нараштај пређашњи и истражи сазнања њихових предака. 9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа, сена су наши земаљски дани. 10 Зар те неће поучити, рећи ти из срца свога и изнети поуке? 11 Расте ли папирус мимо мочваре? Расте ли трска мимо вода? 12 Док је још у цвату и непосечена, већ се суши пре осталих трава. 13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају, тако се руши нада безбожничка; 14 онога чије се поуздање кида и који се ослања на кућу од паучине; 15 Елем, ослони ли се на кућу своју – неће стајати; прихвати ли је се – неће се држати. 16 Он је као једра биљка на сунцу, чије се младице пружају изван врта; 17 корење му се над камењарем преплиће и у кршу тражи места. 18 Али, ако се искорени са свог места, оно ће га се одрећи: ‘Видело те никад нисам!’ 19 Ето, то ти је радост његовог пута, а већ неко други ниче из тла. 20 Гле, Бог не одбацује човека без мане, али и не прихвата злотвора за руку. 21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја и усне твоје клицањем! 22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе, а шатор зликоваца ће нестати."