Псалм 142

1 Гласом својим ја Господу вапим, гласом својим ја Господа за милост преклињем. 2 Жалопојку своју пред њега изливам, муку своју њему образлажем. 3 Када дух ми на измаку беше, ти си знао стазу моју; пут којим сам ишао, на коме су ми замку поставили. 4 Удесно погледај па види да нико на ме не обраћа пажњу; мени више уточишта нема, нема никог да за мене мари. 5 О, Господе, теби вапим! Говорим ти: „Уточиште моје ти си и наследство моје у земљи живих!" 6 Јецај мој пажљиво почуј, јер сам јадан преко сваке мере; од тлачитеља ме ослободи, јер за мене су прејаки. 7 Душу моју из тамнице вади па да хвалим име твоје; па нека ме окруже праведни, јер си мени благонаклон био!