Песма над песмама 2

1 Ја сам шафран са Сарона и љиљан из долина. 2 Какав је љиљан међу трњем, таква је вољена моја међу девојкама. 3 Као стабло јабуке међу шумским дрвећем, такав је вољени мој међу момцима. За хладом његовим чезнем, да седнем, да плодом његовим осладим непце своје. 4 Унео ме је у кућу вина, љубав је његова застава нада мном. 5 Крепите ме сувим грожђем, јабукама ме освежите, јер сам од љубави клонула. 6 Левица му је под главом мојом, а десницом ме грли. 7 Ћерке јерусалимске, заклињем вас ланадима и кошутама пољским, не будите и не дижите моју љубав док јој се не прохте. 8 Чуј гласа вољеног мога! Ево, долази, поскакује по брдима и горе прескаче. 9 Као газела и као срндаћ мој је вољени. Гле, ено га стоји иза нашег зида, провирује са прозора, кроз решетке гледа. 10 А мој вољени ми одговори, рече ми: „Устани, вољена моја, дођи, најлепша моја! 11 Ево, зима је прошла и киша умину, прође. 12 Земља је процветала, стиже време орезивања , по нашој се земљи чује цвркут грлице. 13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу, виногради цвату и мирисом одишу. Устани и дођи, о, вољена моја, дођи!" 14 Голубице моја у раселини стене, заклоњена у врлети. Дај ми да ти видим лице! Дај ми гласа да ти чујем, јер је глас твој меден и лице је твоје љупко. 15 Лисице нам похватајте, лисичиће што сатиру винограде, јер наш је виноград у цвату. 16 Мој је драги мој и ја сам његова, међу љиљанима он пасе. 17 Врати се док дан не мине и сенке не ишчиле. Као срна буди, о, вољени мој, као срндаћ на брдима што нас деле.