Knjiga proroka Isaije 46
ONSTL1 Pade Vil! Sruši se Navav! Stavljaju svoje rukotvorine na životinje i na stoku. Nose ih kao bremena, teret što zamara.
2 Ruše se i padaju zajedno. Ne mogu izbaviti nosioce. I duše svoje u ropstvo odvode.
3 „Slušajte me, dome Jakovljev, i svi ostaci doma Izrailjeva! Ja sam vas nosio od rođenja; Ja sam vas podizao od utrobe.
4 I kad ostarite, ja ostajem isti; i kad osedite, ja ću biti potpora. Ja sam činio i ja ću podizati, i ja ću podupirati i dopremati.
5 S kim biste me uporedili, i sličnim i izglednim učinili i poredili?
6 Vade zlato iz torbe, i srebro mere na vagi, u najam uzimaju livca da im od toga načini boga, da padaju ničice, čelom i telom da se prostiru.
7 Podižu ga na rame, podupiru ga, spuštaju ga dole i stoji, iz mesta svojega i ne pomera se, niti viče na njih i ne odgovara; ne spasava nikoga iz nevolje njegove.
8 Setite se toga i budite ljudi; odmetnici, uzmite to k srcu.
9 Setite se početaka iz drevnosti. Ta, ja sam Bog i nema drugoga, Bog jesam i niko nije kao ja.
10 Na početku posledice najavljujem, i unapred što se nije zbilo. Kažem: ’Odluka će se moja izvršiti, i učiniću sve što hoću.’
11 Pozvaću sa istoka grabljivicu, iz daleke zemlje čoveka po odluci svojoj. Što rekoh, to ću i dovesti. Što iskazah, to ću učiniti.
12 Slušajte me, srcem uporni, od pravednosti udaljeni.
13 Pravednost svoju primičem, nije se udaljila; i spasenje moje okasniti neće. I na Sion ću spasenje staviti, Izrailju proslavljenje svoje.“