Knjiga o Jovu 4
ONSTL1 Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:
2 „Hoćeš li imati strpljenja da ti neko odgovori? Ali ko bi se mogao uzdržati od reči?!
3 Eto, poučavao si mnoge i ruke klonule si snažio.
4 Posrnulog su tvoje reči podizale i kolena si klecava jačao.
5 A sad, kada je tebe snašlo, postao si nestrpljiv; kad se tebe taklo, ti si preneražen.
6 Nije li bogobojaznost tvoja pouzdanje tvoje, a čestitost puteva tvojih nada tvoja?
7 Molim te, seti se: ko je nevin postradao? Gde su to pravednici satrveni bili?
8 Koliko sam ja video, oni koji oru nepravdu i nevolju seju, baš to i žanju.
9 Oni ginu od Božijeg daha, iščezavaju od duha gneva njegovoga.
10 Rika lava, lavlje urlikanje i zubi lavića se lome.
11 Lav skapava bez plena i lavići se gube.
12 Znaš, k meni je potajno doprla reč, o tom mi je uho šapat uhvatilo;
13 u nemirnim mislima, u viđenjima noćnim, kad ljude ophrva duboki san;
14 strah i trepet su me spopali i od njih mi kosti zazvečaše.
15 Tek, duh mi je prešao preko lica i dlake na telu su mi se naježile!
16 I on stade, ali mu nisam razaznao lik. Bio mi je neki oblik pred očima i čuo sam glas koji šapuće:
17 ’Zar smrtnik može da bude pravedniji od Boga? Zar je čovek čistiji od Sazdatelja svoga?
18 Pa on se ni u sluge svoje ne pouzdaje i anđelima svojim on nalazi manu,
19 a kamoli onima što žive u nabijačama, što im je temelj u prašini i koje smrskaju ko moljca.
20 Satiru ih u komade od jutra do sutra, zauvek iščezavaju i niko ne mari.
21 Nije li uže njihovog šatora iščupano? Pomreće bez mudrosti.’