Knjiga o Jovu 8
ONSTL1 A Vildad iz Suša je odgovorio ovim rečima:
2 „Dokle ćeš o tome da pričaš i dokle će reči tvojih usta biti vihor?
3 Zar Bog izvrće pravdu? Izvrće li Svemoćni pravednost?
4 Ako su mu tvoja deca sagrešila, on ih je prepustio njihovim gresima!
5 Ali ako potražiš Boga i Svemoćnoga preklinješ za milost;
6 ako budeš čist i pravedan, on će bdeti nad tobom i obnoviće tvoje pravedno boravište.
7 Neznatni su bili počeci tvoji, a budućnost tvoja procvetaće silno.
8 Hajde, pitaj naraštaj pređašnji i istraži saznanja njihovih predaka.
9 Jer, mi smo od juče, ne znamo ništa, sena su naši zemaljski dani.
10 Zar te neće poučiti, reći ti iz srca svoga i izneti pouke?
11 Raste li papirus mimo močvare? Raste li trska mimo voda?
12 Dok je još u cvatu i neposečena, već se suši pre ostalih trava.
13 E, takve su staze onih što Boga zaboravljaju, tako se ruši nada bezbožnička;
14 onoga čije se pouzdanje kida i koji se oslanja na kuću od paučine;
15 Elem, osloni li se na kuću svoju – neće stajati; prihvati li je se – neće se držati.
16 On je kao jedra biljka na suncu, čije se mladice pružaju izvan vrta;
17 korenje mu se nad kamenjarem prepliće i u kršu traži mesta.
18 Ali, ako se iskoreni sa svog mesta, ono će ga se odreći: ’Videlo te nikad nisam!’
19 Eto, to ti je radost njegovog puta, a već neko drugi niče iz tla.
20 Gle, Bog ne odbacuje čoveka bez mane, ali i ne prihvata zlotvora za ruku.
21 Štaviše, smehom će ispuniti usta tvoja i usne tvoje klicanjem!
22 Stidom će se zagrnuti oni koji te mrze, a šator zlikovaca će nestati.“