Pesma nad pesmama 5

1 DoÅ¡ao sam u vrt svoj, o, sestro moja, nevesto! Pobrao sam smirnu moju sa zaÄinima mojim, pojeo sam saÄe moje s medom mojim, popio sam vino moje sa mlekom mojim. Prijatelji Jedite i pijte, o, prijatelji moji! Opijte se, o, najmiliji! 2 Spavam, alʼ srce mi budno. Äuj! Voljeni moj kuca: âOtvori mi, sestro moja, voljena moja, golubice bez mane! Glava mi je natopljena rosom, uvojke mi noÄ je ovlažila." 3 Odoru sam svoju svukla i kako da je navuÄem? Noge sam oprala svoje i kako da ih isprljam? 4 Kroz otvor je moj voljeni provukao ruku svoju i za njim je ustreptala utroba moja. 5 Ustala sam da otvorim voljenome svome i s ruku mi je prokapala smirna, na rezu je s prstiju mi procurila smirna. 6 I otvorila sam voljenom svom, ali moj se voljeni okrenuo i otiÅ¡ao. DuÅ¡a mi je klonula Å¡to se udaljio. Tražila sam ga i nisam ga naÅ¡la, dozivala sam ga i nije mi se odazvao. 7 NaÅ¡li su me stražari Å¡to obilaze grad. Istukli su me, izranjavali, uzeli su veo s mene stražari sa zida. 8 Äerke jerusalimske, zaklinjem vas, ako naÄete voljenoga moga Å¡ta da mu kažete? Da bolujem od ljubavi. 9 A Å¡to je tvoj voljeni bolji od drugih voljenih, o, ti najlepÅ¡a meÄu ženama? Å to je tvoj voljeni bolji od drugih pa nas zaklinjeÅ¡ tako? 10 Moj voljeni blista, rumen je, naoÄitiji od deset hiljada! 11 Glava mu je od zlata zlaÄanog, kosa uvojita i ko gavran crna. 12 OÄi su njegove golubice na vodenim brzacima, mlekom umivene, skladno ugneždene. 13 Obrazi mu ko leje zaÄina i kule miriÅ¡ljavih trava; usne su mu ljiljani sa kojih se cedi smirna. 14 Ruke su mu ko palice zlatne pune hrisolita, stomak mu je ploÄa slonovaÄe pokrivena safirima. 15 Njegove su noge mermerni stubovi položeni na temelje od suvoga zlata; stasit je ko Livan, kao probrani kedrovi. 16 Usta su mu zaslaÄena i sav je poželjan; takav je voljeni moj, takav je dragan moj, o, Äerke jerusalimske!