Књига о Јову 15

1 Тада је Елифас из Темана узвратио овако: 2 „Зар мудар човек одговара у ветар, зар свој стомак пуни источним ветром?! 3 Расправља ли речима безначајним и говорима који никоме нису на корист? 4 А ти сатиреш побожност, размишљање пред Богом ометаш. 5 Кривице твоје поуку дају устима твојим, језиком се лукавим ти служиш. 6 Сопствена те уста осуђују ко кривца, а не ја; сопствене усне против тебе сведоче. 7 Да ти ниси прворођено људско биће, изнедрен пре планина? 8 Да ниси слушао Божије тајне савете и за себе задржао мудрост? 9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо? Шта ти схваташ, а да нама то није дано? 10 Међу нама има и седих и старих, старијих и од оца твога. 11 Шта, нису ти довољне Божије утехе и обзирно упућена ти реч? 12 Зашто ти се срце твоје понело? Зашто ти севају очи твоје, 13 па се твој дух против Бога окренуо и устима својим просипаш речи? 14 Па шта је човек да би чист био, да би праведан био онај што га жена роди?! 15 Он се ни у свете своје не поуздаје, очима његовим ни небеса нису чиста, 16 а камоли гнусан и искварен човек, човек што неправду као воду пије! 17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај, објавићу ти оно што сам видео; 18 оно што су мудри људи предали од предака својих и то нису прикрили. 19 А само је њима земља била дана и туђинац није пролазио међу њима. 20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане, и мало година је одређено окрутноме. 21 Звук страхоте му је у ушима и док је још мир затирач му долази. 22 Не нада се повратку из таме, јер је за мач обележен. 23 Потуца се због хлеба: ‘Где је?’ Он зна да му се ближи црни дан. 24 Плаше га и зебња и невоља, надвладавају га као цар за напад спреман; 25 јер на Бога руку своју диже, пред Свемоћним охоло се држи. 26 Он јуриша дрско против Бога, носи штит велики и јаки. 27 Лице му је задригло, бокови му усаљени; 28 живи у руинама од градова, у кућама напуштеним што постаће гомиле камења. 29 Богат неће бити и благо му потрајати неће, имање му се неће ширити по земљи. 30 Он неће побећи из таме, пламен ће му изданак спарушити и нестаће у даху Божијих уста. 31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен, јер ће му безвредно постати награда; 32 а награђен ће бити и пре свога дана и грана му неће озеленети. 33 Као лоза отрешће свој незрели грозд и као маслина стрешће цват свој. 34 Јер јалово је друштво безбожничко, а шаторе подмићених ватра прогутаће. 35 Зачеће невољу, а родиће злобу, стомаци им спремни за обману."